Monthly Archives: мај 2013

Koliko je Instagram bezbedan ?

instagram-etiquette

Instagram je popularna besplatna aplikacija za obradu i deljenje fotografija putem iOS uređaja na društvenim mrežama uključujući Facebook, Twitter, FoursquareTumblr, Flickr i Posterous . Aplikaciju su osmislili Kevin Systrom i Mike Krieger. Dana  2012. Facebook je kupio Instagram za cenu od otprilike 1 mlrd. američki dolara.

Ovaj članak se javio na internetu:

Instagram će fotografije korisnika,bez njihovog znanja, prodavati

 Instagram će informacije i fotografije korisnika deliti s Facebookom, a zarađivati će prodajom korisničkih fotografija  – bez znanja korisnika.

Na Mashableu upozoravaju da nova pravila privatnosti Instagramu omogućuju deljenje korisničkog sadržaja i informacija s kompanijama koje su deo grupe kojoj pripada i Instagram’ – ovaj se deo prvenstveno odnosi na Facebook.

instagram

Naime, Chis Taylor s Mashablea kaže da ova prava dopuštaju Systromu (osnivaču Instagrama) i Zuckerbergu da podatke, lajkove i fotografije s Instagrama prodaju bez ikakve kompenzacije korisnicima koji su objavili te fotografije i – bez njihovog znanja. Teoretski, ovo bi moglo dovesti do situacije da ćete u budućnosti, kada pregledate internet stranice, možda naići na oglase na kojima će se nalaziti vaše fotografije koje ste objavili na Instagramu te će te fotografije (na kojima će se možda prikazivati i sami korisnici ili članovi njihovih porodica) iskoristiti kako bi prodali neki proizvod.

Na osnovu ovog teksta bi svi koji koriste Instagram trebali da se preispitaju da li žele da postanu roba za nečiji oglas!

Advertisements

Ko su to Anonimusi?

Anonymous_Logos.svg

Anonimusi predstavljaju grupu pojedinaca i globalni pokret nastao kao internet fenomen. Ova neformalna i decentralizovana zajednica okupljena je oko idejaslobode govora na internetu, borbe protiv cenzure i antipiratskih kampanja.Grupa svoje ciljeve često pokušava da ostvari hakerskim napadima i obaranjem sajtova kao znak protesta. Zahvaljujući ovim aktivnostima postali su planetarno prepoznatljivi. Iako sebe smatraju borcima za slobodu, a ono što rade vide kao oblik protesta nazivani su i terorističkom organizacijom, iako to poriču. Za opisivanje ideologije i akcija grupe često se koristi kovanica haktivizam.

anonymouse_s640x427

Grupa Anonimusi nastala je 2003. godina i vodi poreklo sa foruma 4chan. Samo ime grupe vodi poreklo iz doživljaja anonimnosti onih koji koriste ovaj forum na kome svi koji pišu komentare i ostavljaju slike mogu deliti identitet anonimusa. Ovaj koncept se koristi u svrhu predstavljanja bilo kog i svih članova grupe istovremeno kao i ideje da svako može biti član i delovati shodno svojim ubeđenjima oslobođen inhibicija svog pravog identiteta.

images

Nekada Anonimus rade u korist običnih ljudi.Oni su naprimer otkrili čoveka koji je naveo Amandu tod o kojoj smo pričali na stanici Istinite priče.

anonymous-hacking

Hakerska grupa “Anonimusi” tvrdi da je otkrila identitet čoveka koji je maltretirao 15-godišnju Kanađanku Amandu Tod, koja je zbog toga izvršila samoubistvo.Na sajtu Pastebin.com. navodi se da je reč o 30-godišnjaku iz Nju Vestminstera, u Britanskoj Kolumbiji (objavljena je i njegova adresa), koji je naterao tinejdžerku da se slika golih grudi, a zatim je ucenjivao tim slikama i pretvorio njen život u pakao.“Ovo je pedofil koji je primorao Amandu Tod da mu šalje svoje obnažene fotografije“, navode „Anonimusi“.U imejlu upućenom televiziji Si-Ti-Vi, “Anonimusi” su saopštili da u načelu izbegavaju kontakt s policijom, ali da su bili prinuđeni da svoje umeće stave u službu zaštite dece.

Preuzeto sa http://www.blic.rs/Vesti/Svet/348263/Hakeri-razotkrili-manijaka-koji-je-naveo-devojcicu-na-samoubistvo

Internet zamke

Na Internetu ćeš naći reklame za mnoge proizvode koje možeš da kupiš preko Interneta. Budi oprezan jer možeš da završiš u klopci. Stoga, KLIKNI BEZBEDNO i nikada ne popunjavaj takve obrazce bez roditelja. Igre na Internetu su sjajne, ali dok igraš igrice sa nepoznatim ljudima na Internetu ne treba da otkrivaš svoj identitet.

6-2Internet

  • Komuniciraj preko kamere samo sa osobama kojima možeš da veruješ
  • Internet bonton opisuje načine prikladnog ponašanja prema drugim osobama na Internetu.
  • Na Internetu se ponašaj odgovorno – nemoj se sakrivati iza monitora
  • Kada neko šalje ružne poruke, ignorirši ga. Prestani da četuješ sa njim.
  • Nemoj sebe da optužuješ za njegovo loše ponašanje. To nije tvoja greška.
  • O situaciji informiši odraslu osobu kojoj veruješ.
  • Poruke od njih sačuvaj (save) kao dokaz.
  • Koristi antivirus i antispam softver
  • Uključi spam-filter za svoju elektronsku poštu
  • Surfuj na zaštićenom računaru!
  • Ukoliko sumnjaš da je tvoj računar zaražen virusom, kontaktiraj stručnjaka!
  • Otvaraj samo poštu svojih poznanika.
  • Uvek skeniraj antivirus programom priloge iz imejlova pre otvaranja.
  • Imejl adresu nemoj objavljivati na Internetu.
  • Upoređuj informacije koje nađeš na Internetu.
  • Upozori roditelje čim nađeš sadržaj sajtova za koji smatraš da nije u redu. Zamoli ih da to prijave.

Zavisnost od Interneta

Zavisnost od interneta je psihički poremećaj, koji se manifestuje kao opsesivna želja da se provodi vreme na internetu. Osoba provodi mnogo vremena u aktivnostima vezanim za sadržaje na internetu, zanemaruje uobičajene aktivnosti poput druženja, poslovnih obaveza, učenja, kućnih poslova itd, i ima poteškoća da prekine internet aktivnosti, čak i kad sama prepozna da je vreme za to. Zavisnost od interneta je tema o kojoj se dosta raspravlja u naučnim krugovima i medijima, ali je njen status i dalje nezvaničan: nije obuhvaćena zvaničnom klasifikacijom psihičkih poremećaja, tj. Dijagnostičkim i statističkim priručnikom za mentalne poremećaje (DSP; engl. DSM-IV, Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders).

6547_addiction

Poremećaj je prvi put opisao američki psihijatar Ivan Goldberg, 1995. godine. Iako Goldberg nije imao za cilj da se ovo uvrsti u zvanični spisak duševnih poremećaja, njegov opis zavisnosti od interneta je bio zasnovan na DSP-ovom opisu patološkog kockanja. Goldberg je naveo sledeće osnovne simptome ovog poremećaja:

  • korištenje interneta izaziva negativno, stresno stanje čovjekove psihe
  • korištenje interneta čini štetu fizičkom, psihičkom, međuljudskom, društvenom ili ekonomskom statusu čovjeka

Međutim, i danas u naučnim krugovima postoji neslaganje oko toga, da li ovaj poremećaj uključiti u narednu verziju DSP-a, DSP-5 (engl. DSM-V), koje je najavljeno za 2012. godinu. Dok neki krugovi zagovaraju ideju da je ova zavisnost zaista psihički poremećaj, i da treba biti uključena, drugi smatraju da to nije zaseban poremećaj, da je obuhvaćen već opisanim poremećajima, i da ga stoga treba izostaviti iz ovog standarda.

twitter_231389S1

Jedan od argumenata za uključivanje u DSP je da bi to obavezalo osiguravajuća društva da plaćaju savetovanja za odvikavanje od interneta. Protiv-argument je da ne postoje materijalni dokazi da ijedno osiguravajuće društvo to već odbija, jer se simptomi ove zavisnosti podvode pod simptome drugih poremećaja, koji su uključeni u ovaj dokument.

Facebook Addiction    funny-kid-praying-internet

Ova bolest se danas sve više širi i treba se dobro njome pozabaviti .

Facebook ima milijardu korisnika

Osnivač Facebooka Mark Zuckerberg je preko svog profila objavio da svaki mesec aktivno upotrebljava Facebook više od milijarda ljudi. 

100923_facebook_9a.grid-6x2

Od danas ujutro više od jedne milijarde ljudi svaki mesec aktivno upotrebljava Facebook. Ako čitate ovo: hvala jer ste meni i mojoj maloj ekipi dali čast da smo vam na usluzi. Pomagati jednoj milijardi ljudi da medjusobno komuniciraju je neverovatno i sigurnio nešto na što mogu biti ponosan. Svaki dan radimo na tome da bi Facebook bio bolji i nadam se da ćemo jednog dana uspeti da povežemo i preostali deo sveta« objavio je Mark Zuckerberg na Facebooku.

»Od danas ujutro više od jedne milijarde ljudi svaki mesec aktivno upotrebljava Facebook. Ako čitate ovo: hvala jer ste meni i mojoj maloj ekipi dali čast da smo vam na usluzi. Pomagati jednoj milijardi ljudi da medjusobno komuniciraju je neverovatno i sigurnio nešto na što mogu biti ponosan. Svaki dan radimo na tome da bi Facebook bio bolji i nadam se da ćemo jednog dana uspeti da povežemo i preostali deo sveta« objavio je Mark Zuckerberg na Facebooku.

Zuckerberg nema skromne planove jer je sa svojom izjavom jasno rekao da bi voleo da poveže ceo svet. A da li će mu to uspeti i pored svih azijskih i ruskih društvenih mreža (na kojima komucira na milione ljudi) – to je već drugo pitanje.

Facebook-Like-or-Dislike

Portparol Facebooka objavio je da je svaki sedmi čovek na svetu korisnik Facebooka.Ako bi Facebook bio država bio bi treća na svetu po broju ljudi. Na prvom mestu bila bi Kina (1.347.350.000 stanovnika), pa Indija (1.210.200.000 stanovnika) a onda bi već sledila »država« Facebook.  Njen prosećni »stanovnik ima 22 godine !Posmatrači prate i dejstvo da je broj korisnika postignut veoma brzo. U osam godina postojanja Facebook je rastao brže nego televizija ili mobilni telefoni.

facebook-korisnici-u-svijetu

Na početku su Facebook mogli koristiti samo izabrani i to studenti nekih američkih univerziteta. A onda je 2005 godine Zuckerberg odlučio da »otvori vrata« svim studentima i djacima u SAD, Kanadi, Meksiku, Velikoj Britaniji i Irskoj. A poziv za koriščenje poslali su svim zaposlenim u Apple i Microsoftu. Godine 2006 otvorili su vrata za sve i već januara te godine imali su 25 milijona korisnika.

Ovim je Facebok pokazao svoju nadmoć u virtuelnom svetu.Pošto broji oko milijardu korisnika treba više pažnje posvetiti svojoj  bezbednosti jer nikad ne možemo znati šta nas čeka .

E-nasilje

Elektronsko (cyber) nasilje ili cyber zlostavljanje uključuje:

Različite oblike višestruko slanih poruka putem interneta i/ili mobilnog telefona, koje ima za cilj da povredi, uznemiri ili na bilo koji drugi način oštetiti dete, mladog ili odraslog čoveka koji se ne može zaštititi od takvih postupaka.Pojavljuje se u obliku tekstualnih ili video poruka, fotografija ili poziva. Elektronsko nasilje često omogućava nasilniku da njegov identitet ostane nepoznat, sakriven, a takođe je teško odrediti i da li su poruke primljene na taj način prouzrokovale određenu štetu, bol, uznemirile osobu i sl.

sm-21

Podstiče grupne mržnje, napade na privatnost, uznemiravanje, uhođenje, vređanje, nesavestan pristup štetnim sadržajima, širenje nasilnih i uvredljivih komentara itd.Može uključivati slanje okrutnih, zlobnih, čak i pretećih poruka, kao i kreiranje internet stranica koje sadrže priče, crteže, slike, šale na račun određene osobe i sl.

 slide-1-728

VRSTE E-NASILJA

1. Direktan napad i

2. Napad preko posrednika

 Direktan napad događa se kada maloletnik:

– šalje uznemirujuće poruke mobilnim, e-mailom ili na chatu

– ukrade ili promeni lozinku za e-mail ili nadimak na chatu

– objavljuje privatne podatke ili neistine na chatu, blogu ili internetskoj stranici

– šalje uznemirujuće slike putem e-maila ili MMS poruka na mobilnom

– postavlja internetske ankete o žrtvi

– šalje viruse na e-mail ili mobilnim

– šalje pornografiju i neželjenu poštu na e-mail ili mobilni

– lažno se predstavlja kao drugo dete.

 Nasilje preko posrednika je najopasnija vrsta nasilja preko interneta jer često uključuje odrasle, među kojima ima mnogo ljudi s lošim namerama. Ono se događa kad počinioc napada žrtvu preko treće osobe, koja toga najčešće nije svesna. Npr. neko dete sazna lozinku drugog deteta za njegovu e-mail adresu ili nadimak na chatu. Tako s njegove e-mail adrese može slati uznemirujuće poruke njegovim prijateljima, ostavljati neprimerene poruke na blogu, chatu ili forumu.Svima se tako čini da je žrtva zapravo ta koja čini loše stvari. Prijatelji će se posvađati s njim, administrator će isključiti njegov nadimak ili e-mail adresu, roditelji će se naljutiti na njega i biće kažnjen.Oni su posrednici u zlostavljanju, a toga nisu ni svesni. Počinitelj može staviti oglas seksualnog ili provokativnog sadržaja u ime žrtve s njenog broja tel. ili adrese. Na taj način dete može doživeti mnoge neprijatnostii i naći se u opasnosti.

STOP-E-NASILJU

Po čemu se elektronsko nasilje razlikuje od drugih nasilja:

 1. Može biti prisutno 24 sata i svaki dan u nedelji.

2. Dete je izloženo nasilju i uznemiravanju kod kuće i na drugim mestima koja su za njega bila sigurna.

3. Publika i svedoci mogu biti mnogobrojni i brzo se mogu povećavati.

4. Deca i mladi koji se ponašaju nasilno mogu ostati anonimni. Ova činjenica može izazvati snažan osećaj straha, izloženosti i nezaštićenosti kod onih koji su doživeli e-zlostavljanje, dok onome ko čini zlostavljanje to može biti podsticaj za nastavak.

5. Bez fizičkog kontakta sa žrtvom ili publikom, deca i mladi teže shvataju posledice nasilnog ponašanja.Karakteristično za chat, blog i internetski forum jeste korišćenje nadimaka (nickova) koje posetioci sami izaberu, što pruža anonimnost. Upravo ta anonimnost podstiče korisnika da bude otvoren i da podeli s drugima stvari koje bi mu bilo neugodno reći nekome ko ga poznaje, što je zanimljivo posebno adolescentima, koji tipično imaju neke svoje tajne.Manipulisati nečijim mišljenjem o drugoj osobi vrlo je lako, a to po pravilu rade osobe i same frustrirane stvarima za koje optužuju druge. Te osobe mogu misliti da ih, ako se kriju iza nicka, niko neće otkriti, ali to baš nije tako.

Anonimnost na internetu ipak je u neku ruku lažna, jer zahvaljujući savremenoj tehnologiji, moguće je ući u trag osobama koje to čine.

657341812_orig

Internet u Srbiji

Internet u Srbiji pojavio se krajem 1995. posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma i ukidanja sankcija ne zna se tačno koji je internet provajder prvi počeo sa radom pošto oni koji i danas postoje svaki za sebe tvrdi da su baš oni prvi počeli. Trenutno u Srbiji ima 232 registrovane firme koje su dobavljači internet usluga 

170530_04052a_origh

blogsrbijarl6

Istorijat inteneta u Srbiji

Povezivanje Srbije na internet je počelo krajem 1980-ih povezivanjem Univerziteta u Beogradu na tadašnju evropsku akademsku mrežu (EARN). Sa početkom rata u bivšoj SFRJ i uvođenjem sankcija sve veze sa EARN-om su prekinute. Tek krajem 1995. godine veze su ponovo uspostavljanje i počinje prvo komercijalno pružanje internet usluga širokoj populaciji. Česti su bili kvarovi na mreži prekidanja optičkog kabla sa Mađarskom itd. Posle demokratskih promena 2000 dolazi do ubrzanog razvoja telekomunikacijone infrastrukture povećanja internet brzina u 2005 internet linkSrbije je dostigao 3Gbps. Danas u Srbiji više od 70% domaćinstava ima pristup internetu.

Svetski dan bezbednosti na internetu

U Srbiji je 7. februara obeležen Međunarodni dan bezbednosti na Internetu. Brojni eksperti koji se bave onlajn komunikacijama iskoristili su priliku da ukažu na različite opasnosti koje vrebaju u digitalnom svetu.

deca-na-internetu

Sekretarka za digitalnu agendu u Vladi Republike Srbije, Jasna Matić, skrenula je pažnju javnosti da „sve ono što se postavi na Internet, tamo i ostaje. To se posebno odnosi na korisnike društvenih mreža, poput Fejsbuka, na koje se postavljaju razne privatne fotografije“. Matićeva je istakla i da je veoma važno zaštititi decu na Internetu i upozoriti ih – da nisu svi sa kojima stupaju u kontakt putem interneta dobronamerni; da ne daju svoje šifre nikome, kao i da se one moraju redovno menjati; da se nikad ne treba sastajati sa nekim koga su upoznali samo preko interneta; da za prijatelje na Fejsbuku i drugim društvenim mrežama ne prihvataju ljude koje ne znaju; i da bi se za svaku sumnjivu situaciju trebalo obratiti roditeljima ili nastavnicima.

„Deca na internetu“ je autorski projekat Studio Centra koji se na zanimljiv način bavi temom zaštite dece na svetskoj mreži, a podržali su ga Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija i Telenor fondacija. Projekat predstavlja različite načine zloupotrebe dece na internetu i namenjen je njihovom obrazovanju i zaštiti dece i mladih ljudi onlajn. Pozorišna predstava namenjena je tinejdžerskoj populaciji, ali i roditeljima i nastavnicima koji čine veoma važan faktor u edukaciji i zaštiti najmlađih. Učesnici predstave su, uz autorski tim Studio Centra, osmislili priče, kreirali likove i njihove tragične sudbine.

Na razmišljanja o bezbednosti i opasnostima koje vrebaju na internetu ova predstava publiku navodi kroz četiri priče: Sveta otmica, Ispovest jedne tinejdžerke, Nigerijska prevara i Fotomodel. Teme obrađene u ovim pričama su – pedofilija, lažni profili, zavisnost od interneta, prevara zarad finansijske koristi i trgovina decom putem interneta.

„Predstava ‘Deca na internetu’ trebalo bi da ostavi snažan utisak, najpre na mlađu populaciju (tinejdžere), ali i na stariju populaciju (roditelje), jer je veoma važno da na vreme reaguju i preventivno zaštite svoju decu“, kažu iz Studio Centra.

Veliku ulogu u zaštiti dece na Internetu imaju roditelji, koji u velikom broju slučajeva nisu zainteresovani za sadržaje koja deca posećuju na internetu, kao ni za osobe sa kojima deca uspostavljaju komunikaciju u virtuelnom svetu. U pomenutoj predstavi jasno se ističe značaj posvećenosti roditelja ovoj, u današnje vreme veoma važnoj temi.

Iz Centra dodaju da je premijera odigrana 9. novembra prošle godine u Dečijem kulturnom centru u Beogradu i da od tada vlada veliko interesovanje. Predstavu je do sada pogledalo više od hiljadu gledalaca, a ponovo je prikazivana i tokom marta.

ASK.FM

Ask.fm je osnovan u junu 2010. koji se bazira na postavljanje pitanja i odgovora autora. Korisnici upućuju pitanja drugim korisnicima, koja mogu biti anonimna.

Screen shot 2012-12-13 at 1.31.20 PM

Reč je o sajtu po principu socijalne mreže koji se bazira na postavljanju pitanja i odgovaranju, a pritom imate mogućnost da ostanete anonimni. Odgovori mogu da budu u video-formatu. Popularnost Ask.fm-a sve je veća i u našoj zemlji. Ovaj sajt je osnovan 2010. godine u Litvaniji kao odgovor na sajt sličnog tipa — Formspring, i na kraju ga je pretekao u primljenom saobraćaju.Ask.fm ima preko 20 miliona registrovanih korisnika, a ono što ovu društvenu mrežu razlikuje od drugih  ovog tipa jeste fokus na razgovor.

77nh7avte7i

Upućivanje uvreda putem ove društvene mreže širi se loša energija među populacijom koja i sama koristi ask.fm. Iako je ask.fm stvoren da bi se njegovi korisnisi zabavljali i možda saznali ponešto više jedni o drugima, ova društvena mreža je postala klasičan primer zlostavljanja putem interneta. ‘Pitanja’ koja se postavljaju korisnicima sadrže uvredljive i nepristojne komentare. Vređaju se fizički izgled korisnika, njegovo ponašanje, njihovi prijatelji i slično. U odgovorima putem videa, korisnici, ponekad prikazuju sebe na loš način. Na ovoj društvenoj mreži se pojavljuje i primer dečije pornografije. Pojedini korisnici koji odgovore na ask.fm-u daju putem videa često se pojavljuju i na Youtube-u. Njima se podsmevaju na taj način, zbog tipa njihovih odgovora. Dešava se da se deca snimaju sa svojim roditeljima i tako dobijaju loše komentare.

Osnovna pravila za bezbedno korišćenje interneta

sm-105

Objasnite detetu osnovna pravila. Lakše je da dete nauči da bezbedno surfuje internetom nego da snosi posledice eventualnih pogrešnih koraka. Koja su osnovna pravila sa kojima roditelj mora upoznati dete kako bi njegov boravak na internetu bio pozitivno iskustvo?   

sm-101

1.Adresu, broj telefona ili neke druge kontakt podatke nikada ne smeš objavljivati javno niti ih slati nepoznatim osobama email-om, preko društvene mreže ili tokom chat-a.

2.Nikada ne smeš pristati na sastanak sa osobom koju ne poznaješ. Jednostavno, ignoriši takve pozive i prekini svaku komunikaciju sa bilo kim ko insistira na susretu.

internetsafety3

3.Ne objavljuj svoju adresu na forumima i sajtovma društvenih mreža. Ovakvi sajtovi su zlatni rudnici za spamere koji tragaju za email adresama a posledica može biti ta da tvoj email inbox bude zatrpan neželjenom poštom.

4.Ne otvaraj linkove u porukama koje dobiješ od nepoznatih ljudi. Takvi linkovi mogu biti opasni jer ih možda šalju kriminalci. 

images

5.Ne otvaraj linkove koji navodno nude nešto primamljivo. Skoro uvek takve poruke šalju sajber kriminalci ili prevaranti kojima je cilj da prevarom namame korisnike da posete neki opasan sajt a takva poseta bi se mogla završiti infekcijom računara nekim štetnim programom.

6.Ne obraćaj pažnju na ponude kao što su besplatne nagrade, laka zarada, nasledstvo – takve poruke uvek i isključivo šalju prevaranti.  

001032_winnings_scratch_uk_300x250_every_3rd

7.Na kraju, detetu treba objasniti da na društvenim mrežama ali i na internetu moraju biti isto onako oprezni kao i van virtuelnog prostora.